Često postavljena pitanja
Često postavljena pitanja (FAQs)
U ovoj sekciji veb stranice, nalaze se odgovori na pitanja o aktivnostima, radu, i uslugama Kancelarije Generalnog inspektora u Republici Kosovo, sa ciljem promovisanja transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti u služenju javnosti.
Ako niste uspeli da nađete informacije koje su vam potrebne, slobodno se obratite direktno Kancelariji generalnog inspektora.
Delatnost inspekcija na Kosovu je vođena zaštitom javnog interesa kroz sprovođenje zakona od strane subjekata inspekcije, dokumentovanje dobrih praksi, savetovanje subjekata inspekcije, ispravljanje kršenja zakona na snazi i otklanjanje posledica koje iz njih proizilaze. U okviru inspekcijskog postupka izriču se administrativne mere, izriču se novčane kazne u cilju sprečavanja rizika po javno zdravlje, javnu bezbednost i životnu sredinu. Zakon o inspekcijom nadzoru ima za cilj stvaranje kulture odgovornosti. Dobre prakse i kontinuirano poštovanje zakona stvaraju sigurnije i zdravije društvo.
Svaki građanin može doprineti stvaranju bezbednijeg okruženja prijavljivanjem nepravilnosti i potencijalnih rizika. Ako ste videli bilo kakvu ilegalnu aktivnost ili nešto što vam se ne čini u redu? Ako ste naišli na nedolično ponašanje, zloupotrebu ili druge probleme, Kancelarija generalnog inspektora i inspektorati žele da budu obavešteni.
Svaki građanin koji ima informacije može da podnese žalbu putem onlajn obrasca, lično u Kancelariji generalnog inspektora ili nadležnoj inspekciji, putem službene e-pošte na info.zip@rks-gov.net, pozivom na broj + 383 (0) 38 200 14 500, ili slanjem pošte na adresu: Trg „Majka Tereza“, bivša zgrada Gёrmia, Priština 10000, Republika Kosovo. Vaš doprinos je značajan za bezbednije sutra za sve građane Kosova.
Karakteristike privrednih aktivnosti i proizvoda, kao i drugi atributi rizika, koriste se kao kriterijumi za razvrstavanje objekata inspekcije u grupe rizika i za procenu mogućnosti oštećenja. Ove karakteristike obično ostaju nepromenjene tokom vremena, lako su prepoznatljive i poznate. Specijalizovaniji parametri se mogu identifikovati za kategorije sa specifičnim karakteristikama kao što su: vrsta aktivnosti, procesa, proizvoda; veličina aktivnosti, obim poslovanja; karakteristike i broj lica izloženih riziku; lokacija, itd.
Procena mera upravljanja rizikom i istorija usklađenosti su kritični za određivanje učestalosti inspekcija nadzora. U zavisnosti od podataka o usklađenosti i mera upravljanja rizikom, učestalost inspekcije može biti povećana ili smanjena. Inspektorati mogu prilagoditi učestalost inspekcija za srednje rizično poslovanje tako da odgovara onoj u poslovanju sa niskim rizikom ako je njegov nivo usklađenosti visok nakon uzastopnih inspekcija. Inspekcije treba planirati na osnovu preliminarne kategorizacije rizika inspekcijskih objekata.
Nadzirani subjekat u toku inspekcijskog nadzora ima određena prava zajamčena zakonom
Nadzirani subjekat ima pravo da zahteva da se obavesti o odobrenju inspekcijskog nadzora pre početka inspekcijskog nadzora, osim u slučajevima kada se prema zakonu, inspekcijski nadzor ne vrši na osnovu prethodnog odobrenja.
Nadzirani subjekat ima pravo da zahteva legitimisanje inspektora putem službene legitimacije, te da odbije učešće neovlašćenih lica prilikom inspekcijskog nadzora.
Nadzirani subjekat ima pravo da prisustvuje i prati, lično ili preko svog pismeno ovlašćenog predstavnika, u svim radnjama inspekcijskog nadzora.
Nadzirani subjekat ima pravo da zahteva i dobija informacije od inspektora o postupku inspekcijskog nadzora i svakoj radnji ili odluci donetoj u toku iste.
Nadzirani subjekat ima pravo da iznosi, usmeno ili pismeno, svoja mišljenja, objašnjenja o činjenicama, okolnostima ili o pravnim pitanjima, koja se odnose na inspekcijski nadzor, ili da podnosi svoje predloge o rešavanju stvari ili relevantna dokumenta na koja se zasniva.
Nadzirani subjekat ima pravo da zahteva primerak kontrolne liste na osnovu koje se vrši inspekcijski nadzor.
Nadzirani subjekat ima pravo da zahteva da se upozna sa zapisnikom inspekcijskog nadzora.
Nadzirani subjekat ima pravo da da izjavu i pismene primedbe na zapisnik ako se ne slaže sa nalazima navedenih u zapisniku, na nalaze iz postupka inspekcijskog nadzora.
Nadzirani subjekat ima pravo da prisustvuje inspekcijskom nadzoru, postupku inspekcijskog nadzora ili da ima zastupnika, da angažuje treća lica da pružaju pomoć u toku vršenja inspekcijskog nadzora i zastupaju njegove interese.
Nadzirani subjekat ima pravo da odbije da ispuni zahteve inspektora ukoliko nisu povezani sa predmetom inspekcijskog nadzora.
Nadzirani subjekat ima pravo da traži primerak zapisnika i izveštaja o inspekcijskom nadzoru.
Nadzirani subjekat ima pravo da izjavi žalbu na odluku inspektora prema važećim zakonodavstvom.
Nadzirani subjekat ima pravo da ističe primedbe ili zabrinutost u vezi sa nezakonitim radnjama inspektora u toku postupka inspekcijskog nadzora.
Osim zastupanja u toku inspekcijskih radnji, nadzirani subjekat takođe ima pravo da angažuje treća lica da zastupaju nadzirani subjekat pred inspekcijskim organima, na način predviđen zakonom.
Nadzirani subjekat u toku inspekcijskog nadzora ima obaveze definisane zakonom
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da imenuje ovlašćenog predstavnika pismenim ili usmenim putem koji će sarađivati sa inspektorom u toku postupka inspekcijskog nadzora, u slučaju da ne želi da direktno komunicira sa inspektorom.
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da da sarađuje sa inspektorom, da ne ometa vršenje inspekcijskog nadzora, da u određenom roku izvrši radnje po nalogu Inspektora.
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da omogući inspektoru pristup radnim prostorijama, dokumentima i opremi koje su objekat inspekcijskog nadzora.
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da omoguće i obezbede inspektoru neophodne uslove za nesmetano vršenje postupka inspekcijskog nadzora i procenu činjeničnog stanja.
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da na zahtev inspektora, prestane sa radom u toku inspekcijskog nadzora, u slučaju kada inspektor ne može da izvrši inspekcijski nadzor ili proceni činjenično stanje.
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da Inspektoratu priloži tačne podatke, dokumenta i druge materijale i u roku koji odredi inspektor.
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da izvrši radnje u toku postupka inspekcijskog nadzora, radi procene činjeničnog stanja, da omogući i dozvoli uzimanje iskaza od njegovih zaposlenih, ako to inspektori zahtevaju.
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da na zahtev inspektora u određenom roku dostavi ili pripremi podatke, izveštaje, materijale i druga dokumenta potrebne za postupak inspekcijskog nadzora.
Obaveza subjekta inspekcijskog nadzora je da nadzirani subjekt ili odgovorno lice je dužno da u zakonskom roku, po isteku roka određenog za primenu naloženih mera, pismeno obavesti inspektora da li su sprovedene naložene mere.
Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora Inspektor ima određena prava zagarantovana zakonom
Inspektor ima pravo zatražiti lične isprave lica koja su prisutna prilikom inspekcijskog nadzora u cilju utvrđivanja identiteta u toku postupka inspekcijskog nadzora.
Inspektor ima pravo da slobodno uđe i izvrši inspekcijski nadzor zgrada, prostorija, objekata, prevoznih sredstava, u kojima ili putem kojih nadzirani subjekat obavlja svoju delatnost, kao i kontroliše instalacije, opremu, mašine, proizvode, predmete, supstance, komponente i svaku drugu stvar koja je vezana za predmet inspekcijskog nadzora.
Inspektor ima pravo da fotografiše, snima ili pravi zapise na različite načine ili raznim tehničkim sredstvima, prostorija, instalacija, radnih procesa i zgrada, objekata, prevoznih sredstava, opreme, mašina, proizvoda, robe, supstanci ili svakih drugih stvari, povezanih sa delatnošću nadziranog subjekta.
Inspektor ima pravo da uzme, besplatno, te i da koristi u svrhu inspekcijskog nadzora svaki podatak ili dokument o nadziranom subjektu i njegove delatnosti, od svake državne institucije, koja s njima raspolaže.
Inspektor ima pravo da prikuplja uzorke proizvoda, materijala, robe i materija,
Inspektor ima pravo da u cilju inspekcijskog nadzora uzme, besplatno, uzorke artikala, materijala, robe, supstanci ili proizvode u odgovarajućoj količini, za potrebe inspekcije i to se odražava u zapisniku, a troškove snosi inspekcijski organ.
Inspektor ima pravo da upravlja sa svim drugim dokazima, u skladu sa važećim Zakonom o opštem upravnom postupku, radi utvrđivanja činjeničnog stanja i okolnosti potrebne za donošenje konačne odluke o inspekcijskom nadzoru.
Inspektor ima pravo da donosi hitne odluke o delimičnom ili potpunom prestanku rada kada postoje nepobitni dokazi i potvrđeno da se postupa u suprotnosti sa zakonskim odredbama.
Inspektor ima pravo da postavi radne znakove ili plombe za potpuno ili delomično zatvaranje delatnosti i radne opreme. Znakovi ili plombe moraju sadržati grb Inspektorata.
Inspektor ima pravo da od nadziranog subjekta ili odgovornog lica zatraži pojašnjenja, pismene izveštaje u vezi sa pitanjima inspekcijskog nadzora.
Inspektor ima pravo da utvrdi činjenično stanje pogledom, tonskim i optičkim zapisom koji se mogu koristiti u postupku inspekcijskog nadzora.
Inspektor ima pravo da sankcioniše subjekt u slučaju kada utvrdi da su povređene zakonske odredbe i da pokrene prekršajni i krivični postupak zbog povrede zakonskih odredbi.
Inspektor ima pravo da naredi poslodavcu da u određenom roku preduzme konkretne radnje za primenu zakonskih odredbi.
Inspektor ima pravo da zatraži pomoć policije u slučajevima kada smatra da postoje smetnje u vršenju inspekcijskog nadzora ili njegovih nadležnosti.
Inspektor vrši svoje dužnosti na način da se prilikom vršenja svojih nadležnosti i ovlašćenja upliće u funkcionisanje subjekta samo do te mere koja je potrebna da bi se obezbedio efikasan inspekcijski nadzor.
Kada učešće nadziranog subjekta ili njegovog predstavnika u toku vršenja inspekcijskog nadzora ometa vršenje inspekcijskih radnji, inspektori mogu da odluče da se isti izuzme. Odluka o izuzeću mora da bude obrazložena, uneta u zapisnik inspekcijskog nadzora.
Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora Inspektor prema zakonu ima određene dužnosti
Inspektor svoje dužnosti obavlja samostalno i profesionalno, u skladu sa ovim zakonom i drugim važećim odredbama.
Inspektor je dužan da obavlja svoje funkcije u okviru zakonom određenih ovlašćenja i nadležnosti.
Inspektor je dužan da se legitimiše pred subjektom i istog obavesti o pravnom osnovu za vršenje kontrole i inspekcijskog nadzora.
Inspektor je dužan da savetuje i daje potrebne informacije nadziranim subjektima za sprovođenje zakonskih i podzakonskih odredaba.
Inspektor ne sme imati ikakav sukob interesa sa nadziranim subjektom u pogledu nadležnosti inspekcijskog nadzora.
Inspektor je dužan da u čuva u potpunoj tajnosti izvor svakog podneska koji mu je podnet u vezi sa određenom radnjom koja se odnosi na povredu zakona.
Inspektor je dužan da vrši svoju službenu funkciju i da odlučuje na osnovu činjenica u skladu sa zakonom.
Inspektor je dužan da postupa u okviru zakonom određenih nadležnosti i preduzima radnje i traži informacije i dokumenta koja se odnose na njihov delokrug ili predmet takvog inspekcijskog nadzora.
Inspektor je dužan da obavesti podnosioca žalbe ili zahteva o toku postupka inspekcijskog nadzora u zakonom utvrđenom roku.
Inspektor je dužan da vodi zapisnik i na kraju sastavlja izveštaj o činjeničnom stanju nadziranog subjekta.
Inspektor je dužan da čuva informacije ili tajnu poslodavca, kao i interese trećih lica u skladu sa važećim zakonodavstvom.
Inspektor je dužan da postupa prema zakonu i u skladu sa etičkim kodeksom državnih službenika.
Ukoliko postoje nepobitni i provereni dokazi o kršenju zakonskih odredbi, inspektor odmah odlučuje o delimičnom ili potpunom prestanku rada. Inspektor ima pravo da postavi i radne table ili blokade za potpuno ili delimično zatvaranje radnih aktivnosti i opreme. Znakovi ili plombe moraju imati grb Inspektorata.
Inspektor sankcioniše subjekta inspekcije, u slučajevima kada utvrdi da su prekršene zakonske odredbe, kao i pokreće prekršajni i krivični postupak zbog povrede zakonskih odredbi.
Inspektor ima pravo da naloži poslodavcu da u određenom roku preduzme konkretne korake za sprovođenje zakonskih odredbi.
Protiv konačnog rešenja inspekcije žalba se podnosi i razmatra u skladu sa Zakonom zakon o opštoj administrativnoj proceduri.
Upravna žalba obustavlja izvršenje konačnog pravnosnažnog rešenja, ali ne utiče na sprovođenje zaštitnih mera, osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Žalba na zaštitne mere podnosi se uz žalbu na konačnu odluku.
U Republici Kosovo, sistem upravljanja žalbama je u skladu sa međunarodnom praksom za bolje usklađivanje odgovora na žalbe sa proaktivnim planiranjem zasnovanim na riziku. U kontekstu inspekcija zasnovanih na riziku (IZR), žalbe funkcionišu kao vredne informacije za bolje ciljanje rizika i planiranje inspekcije. Sve akcije su skrojene tako da stvore značajan pozitivan uticaj na javni interes.
Rešavanje žalbi zasnovanih na riziku filtrira žalbe na ivicama niskog rizika, što može biti trivijalno i ne bi trebalo da skreće resurse inspektorata od pritužbi visokog rizika; daje prioritet slučajevima visokog rizika i preusmerava resurse na aktivnosti koje imaju veći uticaj na javni interes; održava kontinuiran – srazmeran odgovor na pitanja od javnog interesa; koristi žalbe kao izvor podataka za poboljšanje procene rizika.
Pritužbe koje primaju inspekcijske agencije su važan izvor informacija koji se mogu koristiti u sprezi sa drugim izvorima podataka za informisanje inspekcijskih procena rizika.